Kako smo obedovali u njohovom domu na Avali, posetili Muzej afričke umetnosti a i na predavanjima opet pričali o njihvim zemljama, organizacioni tim težio je običnom gostu, gostu koji je dobrodošao.
Ulazak studenata pokreta nesvrstanih, poreklom sa Afričkog kontinenta u Muzej afričke umetnosti je svakako nešto što se ne zaboravlja. Izgovarajući rečenicu Kod kuće smo, svi su potrčali ka velikoj mapi Afričkog kontineta napravljenog od drveta. Pažljivo, rukama ocrtavajući imaginarne granice, pokaziali su svoju zemlju i objašnjavali najbitnije podatke o njoj.
Doček od strane kustosa ovog muzeja je bio neverovatno ljubazan, pun razumevanja da našu pažnju mogu da dobiju tek nakon što se svi mežusobno ispričaju o svojoj zemlji, o svojim običajima.
Nakon razgledanja, usledile su jumping slike. Ako ste mislili da ne moze grupa od 30 ljudi da bude na jednoj ovakvoj slici, grešite.
Mi možemo sve. Mi spajamo zemlje, kontinente, prijateljstva. Nama pravila nisu bitna. Mi smo slobodni i imamo podršku mnogih drugih slobodnih ljudi. Mi oživljavamo tradiciju, a ono lepo iz davnih vremena zbog nas prestaje da budu samo priča. Mi hoćemo da doprinesemo tome da se svako u Srbiji oseća kao svoj na svome i da bude spreman da preuzme ulogu domaćina.
Upravo smo to uradili ovaj dan u Beogradu.
Нема коментара:
Постави коментар