Zatvaramo projekat, prijateljstvo nastavljamo!

Stigli smo na kraj puta, ovog, novi nam se otvaraju. Vreme je da napišemo i poslednji tekst, onaj najteži. Da sumiramo utiske, da “rekpituliramo”.

7 predivnih dana! Bilo je umora, da se ne lažemo, bilo je naporno. Putovali smo, malo spavali, mnogo šetali, smejali se kao deca, igrali se, čudili, vežbali srpski, učili, provodili se.

I danas došli na završni događaj u rektoratu Univerziteta u Beogradu. Predavanje su  održali nj.e. gospodin Vuk Jeremić i Dr. Dragomir Bondžić. Moglo se čuti mnogo lepih reči, pametnih pitanja i zaniljivih odgovora. A nakon predavanja reč su dobili i ambasadori zemalja, bivši studenti u Beogradu poreklom iz zemalja Pokreta nesvrstanosti.

Druženje smo nastavili na koktelu, u bašti rektorata i uz osveženje pričali o prethodnoj nedelji, o planovima za budućnost, o životu. Naredni susret na Avali je već ugovoren, a nadam se da će ih biti još kako pre, tako i posle. Mogle su se čuti reči zahvalnosti, pohvale, brojevi telefona, šale, zadirkivanje i naravno osmeh, naš zaštitni znak tokom putovanja.

Nama će nedostajti sve, od pesme do vike. Predavanja i izlazaka, pitanja i odgovora. Buđenja po sobama, po koje grdnje, “kazni”, mikrofona, obroka, pauza, autobusa, učenja Svahili jezika, obilazaka ove prelepe zemlje u posebnom društvu. Društvu mladih, pametnih, kreativnih i nadasve hrabrih ljudi. Stekli smo poznanstva, dobili prijatelje i naučili dosta. Mislim da smo danas bogatiji ljudi.

Hvala vam svima. Vama što ste nas pratili, ugostili i vama što ste putovali sa nama. Mi ćemo sigurno ove dane pamtiti, a ne sumnjam da je isto i sa vama.

Veliki pozdrav i do nekog drugog projekta, nekog drugog grada i neke druge priče....

Ovaj put u Beogradu, domaći studenti su zapravo bili studenti zemalja Pokreta nesvrstanosti.

Kako smo obedovali u njohovom domu na Avali, posetili Muzej afričke umetnosti a i na predavanjima opet pričali o njihvim zemljama, organizacioni tim težio je običnom gostu, gostu koji je dobrodošao.

Ulazak studenata pokreta nesvrstanih, poreklom sa Afričkog kontinenta u Muzej afričke umetnosti je svakako nešto što se ne zaboravlja. Izgovarajući rečenicu Kod kuće smo, svi su potrčali ka velikoj mapi Afričkog kontineta napravljenog od drveta. Pažljivo, rukama ocrtavajući imaginarne granice, pokaziali su svoju zemlju i objašnjavali najbitnije podatke o njoj.

Doček od strane kustosa ovog muzeja je bio neverovatno ljubazan, pun razumevanja da našu pažnju mogu da dobiju tek nakon što se svi mežusobno ispričaju o svojoj zemlji, o svojim običajima.

Nakon razgledanja, usledile su jumping slike. Ako ste mislili da ne moze grupa od 30 ljudi da bude na jednoj ovakvoj slici, grešite.

Mi možemo sve. Mi spajamo zemlje, kontinente, prijateljstva. Nama pravila nisu bitna. Mi smo slobodni i imamo podršku mnogih drugih slobodnih ljudi. Mi oživljavamo tradiciju, a ono lepo iz davnih vremena zbog nas prestaje da budu samo priča. Mi hoćemo da doprinesemo tome da se svako u Srbiji oseća kao svoj na svome i da bude spreman da preuzme ulogu domaćina.

Upravo smo to uradili ovaj dan u Beogradu.

Domaćinski grad, Novi Pazar!

Svakom gradu koji smo obišli, domaćini su ostavili svoj pečat. Da li je grad lep, da li ima istorijske znamenitosi, sve je to ništa ako nemate nekoga da vas odvede u ulice u kojima se najbolje vidi duh grada, oseća život, muka i sreća građana.

Mi smo zaista imali sreće, te su nas u svakom gradu dočekali mladi, nasmejani ljudi, ponosni na svoj grad i na nas što smo i kod njih došli.

Svuda se mnogo šetalo, slikalo, jelo i pilo, ali nigde kao u Novom Pazaru. Grad, u kome se istorija poigrava mešajući kulture i religije ne dozvoljavajući da se one ikada odvoje. Grad u kome su Sopoćani, Đurđevi stupovi, ali i najstarija dzamija na Balkanu, kažu. Mesto, gde se jede kao nigde zato što je hrana predivna, ali i domaćini ne prihvataju ne. A kafa je više od rituala.

No, da spomenemo i predavanje. Nije sada da preterujemo, ali možda je i ono bilo najzanimljivije u Pazaru. Barem broj pitanja potvrđuje našu tvrdnju. Debata oko vrednosti ljudskog rada i nezaposlenosti, podatka da zemlja ne mora biti demokratska da bi bila slobodna i jaka, začudili su naše goste,a moramo priznati i nas.

Ovaj izuzetno zanimljiv dan smo završili na večeri u neposrednoj blizini grada Rasa, mesta gde je začeta srpska država. I ovaj trenutak smo ovekovečili grupnom fotografijom pokraj reke Raške.

Dobrodošli u carski grad Naissus!

Kratak put od Kragujevca do Niša garantovao je odsustvo umora i lepo nas pripremio za novi dan. Već u autobusu su počele priče o čuvenom rimskom caru Konstantinu, Ćele kuli i padežima. No pre svega toga, predavanje.

Priča o arapskom svetu, ponajviše Libiji, i anegdote godpodina Dušana Simeonovića, nasmejale su i opustile publiku.  A predavanje gospođe Ane Damian dodalo političku intrigantnost i upotpunilo prvi deo dana. Krećemo u obilazak Niša.

Prvo Niški logor. Ogromna ograda, stražarske kućice, ostaci metaka urezani u zidine logora, hladnoća koja obuzima pri ulasku i bodljikava žica na podu tamnica. Tiho, bez mnogo priče, sa poštovanjem prolazimo hodnicima i osećamo divljenje prema svim bivšim stanovnicima ovog mesta. I imamo samo jedan komentar „Ne ponovilo se!”

Potom muzej, a onda palata cara Konstantina, arheološko nalazište. I tu, moramo da naglasimo, da su nam osećanja bila pomešana. Bili smo oduševljeni blagom koje smo videli i bili zadivljeni vrednošću koja stoji tamo i krije se ispod zemlje, ali isto tako smo bili i razočarani pažnjom koja se posvećuje ovom mestu i odnosom ljudi prema, možemo slobodno reći, nacionalnom blagu! Put nastavljamo ka Ćele kuli.

Neverica studenata zemalja Pokreta nesvrstanosti i nemogućnost da zamisle kulu načinjenu od ljudskih glava učinila je put dužim, a iščekivanje većim. Stigli smo. Vodič počinje priču, a mi ostajemo nemi. Kula od glava srpskih junaka. Surovost Otomanskog carstva. Bol i patnja.

Posle današnje posete Niškom logoru, jučerašnje muzeju 21.oktobar u Kragujevcu i sada Ćele kuli jedan  od studenata iz Kenije je ispravio moju rečenicu “Bog čuva Srbe”, rekavši “Bog je već sačuvao Srbe”.

Dan završavamo večerom i izlaskom u jedan od klubova. Provod, kao i ceo dan, je bio za pamćenje! =)

Golamov prvi tekst =)

Cao,

imam veliko zadovljstvo da pisem o vasem projektu. Ja sam Golam Sarwar iz Dake, glavni grad Bangladesa, i takodje sam jedan od studenata koji ce ici na izlet. Bangladesh se nalazi u juznoj aziji i granici se Indijom i Mianmarom. Ovde sam skoro 10 meseci i bas mi se svidja Srbija. Ljudi su ljubazni neverovatno. Na pocetku bilo mi je tesko da jedem srpsku hranu iako su ukusne i kao sto znate u Aziji se jede puno zacina, ali to nije vise problem, navikao sam se. Jedna stvar moram da kazem da mi je drago da studiram u Beogradu i nadam se da vas projekat ce nam pomoci dok budemo studirali u Beogradu. To je super da upoznamo puno ljudi iz cele Srbije i znamo vise o kulturi u toku izleta. Jedva cekam. Zahvaljujuci vasem projektu, pozdrav.

golam